Knjige za radoznali um i osetljivu dušu
iliti
knjige novih horizonata, knjige smeha i sete, knjige bistre zamišljenosti i nadahnutih priča.
Pametne i voljive knjige.
Prikazi knjige
Stopalo kineske žene jeste jedinstveni roman o jedinstvenosti.
Stopalo kineske žene prati sudbinu onih osobenih, jedinih, ponadanih. Roman im menja tokove sudbine, naoružava i razoružava ruralnu sredinu destrukcijom osećanja.
Jedina učiteljica udaje se za jedinog stolara, i naizgled bajkovita idila pripovedanja ruši se udarom biča koji označava dolazak jedinog čudaka u selo. Inicijacija priče i emocija dolazi baš tim bičevanjem plodne zemlje jahača koji usudski menjajući tuđe, menja vlastitu sudbinu.
Jedinstvenost svake sudbine ponaosob razređuje se i preodenjuje novim osećajima koji izbičevani izlaze iz ljudi nasred sela, čak na brdo.
Strast, ljubomora, izazov, sreća, nada, sramota, kajanje, razočaranje kotrljaju se sa brda pravo u selo, u kuću stolara i učiteljice, kako bi se kao bumerangom usecali i u čudakovo telo.
Kako je selo naučilo osećaje jeste podnaslovno određivanje romana Jelene Lukić – to je roman borbe, patnje, usuda, grubosti, muškosti i ženstvenosti, roman sablasnih osećaja nanizanih na perle triju sudbina koje spajaju se u destrukciji, ne bi li se nanovno razišle u gorčini života.
U romanu stopalom kineske žene urbano koračamo ka ruralnom obistinjujući ga životom kao jedinom postojećom celinom, i jedinim priznatim jedinstvom naših nada i naših razočaranja. U romanu stopalom kineske (promenjene) žene gazimo osećaje koji obučavaju svaku poru čistog u nama.
Stopalo kineske žene jeste roman spletenih kosa i spletenih želja koje raspliću se jednim dolaskom i jednim udarom biča i jednom jedinom potrebom da se od života uzme što šire.
Aleksandra Idvorjan
Tamni i svetli motivi ljubavi i bola, greha i praštanja, kajanja i iskupljenja gusto su upleteni u sudbine dva muškarca i jedne žene. Kako se i da li se čovek, rastrgan vlastitim snovima i moralnim kodeksima zajednice, može izboriti za sopstvenu sreću, i šta ako je put ka samoostvarenju istovremeno i put ka destrukciji drugih?
Jelena nas veštim poliperpektivizmom uvodi u mračne hodnike suprotstavljenih duša, dajući svakom junaku ponaosob poziciju naratora i rasvetljavajući najveći čovekov dualizam – stalnu težnju ka nečem višem i neporecivu njegovu osuđenost na ono što mu je dato.
Ksenija Milovanović